Пета збирка поезије, песника и филозофа, Радинка Крулановића Хероји без адресе, синоћ је представљена у Културном центру, на Златибору.
Уз аутора, о књизи су говорили Јанко Јелић, књижевник и уметнички директор Никшићког позоришта, Ксенија Ковач, професор српског језика и књижевности и програмски директор Културног центра Златибор, као и Невена Шопаловић, професорка књижевности. Стихове је говорио Велизар Вејо Касалица, глумац Никшићког позоришта.
У поднаслову збирке, Белина, открива се идејни слој збирке: Белина је недохватни сан о срећи, али докуучива радост и туга која не мори. Она је рука мајке и загрљај жене, отворено срце и благи одсјај живота који слутимо. Белина је свет и Србија, непрегледни и недостатни завичај бића. Неретко је шапат траве и трептај листа и песма која жели да се напише. И чежња која не 'чезне' и нада која верује, а надасве љубав која отвара небеса.
Уводни мото збирке Јер љубав је јака као смрт из Песме над песмама, наглашава доминантне мотиве љубави и смрти, кроз које се преплићу: песма, јутро, бег, бескрај, речи... али и доминантни топоними: Косово, Херцеговина и Никшић, обједињени у епском духу српског народа. Лирском субјекту не измичу ни свакодневица и сусрет са херојима, које узноси у вечност сварајући од њих песму, градећи их у реч.
