Синоћ је, уочи Богојављања, у Културном центру, одиграна представа, која носи назив овог великог празника, а који је и главни мотив. Инспирисана делима Матије Бећковића, ауторка Ана Ђорђевић, донела је на сцену сатиричну бајку.
Проткана дозом оштрог, готово заједљивог хумора, представа нас ставља у контекст ишчекивања сусрета са Богом и суочава са питањем о спремности да се пред њиме појавимо. Оправдања које човек осмишљава, не би ли се пред Богом искупио, често су бизарна. Тешко је извагати тежину људских грехова - братоубиства, крађе, подвале, убиства жене због лажи, мржње према љубави и срећи другог, све до убиства кума.
„...Кад су такви вукови / Који се најтеже лове / Какви ли су тек људи / Па и читави народи / А поготову наш / Који се властите крви / Не може надостити / И пре ће нестати / Него се опсетити / Да ће крвав бодеж / Остати / Једини / Споменик / И крст / Изнад нас.”
Милован Филиповић, Небојша Миловановић и Светозар Цветковић маестрално су интерпретирали неке од најзначајнијих Бећковићевих стихова, утканих у текст представе, наводећи многобројну публику на преиспитивање сопствених поступака, верујући у моћ катарзе коју позориште носи са собом.
