У оквиру трећег фестивала културе и уметности „Култур(на)тура 2026”, који успешно организује Културни центар Златибор, синоћ је код Споменика на Шуматном брду изведена јединствена двојезична представа „Дух је наша домовина”. Ова сценска биографија великог писца Данила Киша, у извођењу Српског позоришта у Мађарској и режији Марије Барне Липковски, пружила је публици несвакидашњи уметнички доживљај у којем су се стопили врхунска књижевност и мистични планински амбијент.
Представа је брижљиво грађена на Кишовој родној и стваралачкој биографији, а сценарио је сачињен од делова пишчевих књижевних дела, његових бројних интервјуа и приватних писама. Публика је вођена кроз Кишово рано, ратом обележено детињство препознатљиво из трилогије „Породични циркус”, преко његовог трновитог пута до књижевног врха, па све до преране смрти. Акценат је стављен на Кишову дубоку уметничку етику и приказ Човека који осећа подједнаку одговорност према писању и према живљењу апсолутне истине, наглашавајући пишчеву свест о лирској моћи, али и политичкој немоћи књижевности.
Посебан куриозитет овог извођења била је двојезичност, јер су глумци Алиса Лацко и Тибор Какоњи водили дијалоге истовремено на српском и мађарском језику. Та чињеница савршено осликава самог Киша, писца који је припадао средњоевропском културном кругу и који је својим пореклом и сензибилитетом спајао ова два света. У испреплетаности докумената и сна, уз пратњу хармонике Крунослава Агатића и визуелне анимације Миклоша Барне Липковског, представа је доказала да када се споје велика литература, посвећеност Културног центра и моћ природе, позориште постаје чисти духовни ритуал.
