Дуодрама Бедеми ћирилице, кроз дијалог Методија са преминулим братом Ћирилом, указује на значај мисије у коју су Света браћа, на захтев великоморавског кнеза Растислава, кренула 863. године, са намером да шире хришћанство међу Словенима.
Публика је имала прилику да чује и о томе да је Константин (Ћирило) био свестан да ако нема писма нема ни народа, па за ову мисију састави прво словенско писмо - глагољицу и на језик Словена преведе најзначајније богослужбене књиге, ради лакше проповеди. Иако за свој рад нису узимали новац, њихова мисија није код свих наишла на одобравање, те сазнајемо и о одласку код папе у Рим (због оптужбе за јерес), расправи са тројезичницима, Ћириловој прераној смрти, мучењима које је Методије поднео, али и да су прогањања након њихове смрти пренета на ученике, који су и поред тога саставили ћирилицу, друго словенско писмо, тако названо у част Ћирила.
Осим подсећања на развој писмености код Словена и друштвено-политичке прилике, кроз текст Владимира Ђорђевића, глумци Предраг Јовановић и Александар Јеленић, идејни творци пројекта, поручују и да ако желите да један народ нестане, само му треба ударити на културу, те у складу са тим треба да будемо бедеми свог идентитета кроз очување писма - ћирилице.
