Отварањем изложбе Богородица Љевишка и представљањем књиге Косово и Метохија - стари путописи, синоћ је на Златибору завршена манифестација Духовним стопама.
У име домаћина публици се најпре обратила директорка Културног центра Златибор, Даница Јевтић Шишовић, истакавши значај ове изложбе за историју уметности. О изложби је говорио кустос Галерије фресака Народног музеја Србије, др Бојан Поповић, који је, између осталог, истакао да ову поставку чине 42 копије, од укупно 148 копија малог формата, које су израдили Зденка и Бранислав Живковић у периоду од 1950. до 1955. године.
Призенска катедрала први је очувани споменик дворске сликарске радионице краља Милутина. Сликар Михаило, син Евтихијев, из породице Астрапа, весник је новог, наративног стила. Поштујући стару монументалност исказану величином композиција и фигура, уткао је у стари програм и сцене нове циклусе, сцене, епизоде, међусцене, мотиве, који су верна илустрација црквених текстова, поручују из Музеја.
Изложбу је отворио министар за бригу о селу у Влади Србије, Јован Кркобабић. Извођењем песама са Косова и Метохије Запевала сојка птица и Што гу нема Цвета, Јована Аћимовић и Аница Радибратовић, оплемениле су ово вече.
Невена Шопаловић и Ксенија Ковач, професорке српског језика и књижевности, разговарале су са приређивачем путописа, професором др Аном Стишовић Миловановић. Ова књига својеврсно је сведочанство о сусретању домаћих и страних путописаца са Косовом и Метохијом. У монографији је дат избор домаћих и страних путописаца, који су кроз пет векова пролазили духовним средиштем наше земље и на том путу се преображавали. На почетку стоји Натпис на мраморном стубу на Косову, који се приписује Деспоту Стефану Лазаревићу, а који је својеврсни позив за посету и обилазак светиња и датира из 15. века, док се на крају налази путопис Ребеке Вест, из средине 20. века. У предговору Битке на границама сећања, ауторка истиче да је задатак путописног жанра да буди радозналост и отвара врата духу, за нове подвиге и авантуре, а да сваки путопосац на Косову и Метохији проналази: сећања, жеље, очи, имена, мртве и небо.
Изложба ће бити отворена до 10. марта. Улаз је слободан.
