Крчећи стазу Духовним стопама прошле године, наилазећи и на каменчиће спотицања, погледа упртог у небо, знали смо да је оно што радимо исправно, када је камен темељац дошао у виду беседе оца Гојка Перовића о духовном лику Његошевом.
Други део овогодишње манифестације посветили смо Косову и Метохији, а најбољи начин да започнемо било је подсећање на значење и значај Косовског завета. У никад испуњенијој сали Културног центра, отац Гојко подсетио нас је на значење речи завет, рекавши:
Кад су у питању Библијски завјети, између Бога и људи, долазимо до несразмерне ситуације да су се нешто договорили, не човјек и човјек, а и то је велико, него Бог и човјек. Кад бисмо сагледали суштину тог феномена, да је уопште могуће да се човјек нешто договори са Богом и Бог са човјеком... Наша вјера је таква - како год је окренеш, гледаш истину, као калеидоскоп - како год се окреће, видиш истину. Истина наше вјере би могла да се објасни и кроз то чудо - да се Бог договара са човјеком, да Бог даје ријеч човјеку да ће нешто бити. А онда када човјек даје ријеч Богу да ће нешто испоштовати од тога што је Бог дао.
Правећи паралелу између Тајне и Кнежеве вечере, подсетио нас је на (не)могућност Лазаревог избора и на Обилићев подвиг. Потврду значаја Косовског завета налазимо међу стиховима Његошевим, Светог Петра Цетињског и Књаза Николе. Читава борба црногорска против Турака, била је враћање дуга за Косовски бој.
Милујући нас причама из свакодневног живота и опомињући нас снажним метафорама, отац Гојко води нас путем светосавља, на ком увек стоји понеки Његошев стих.
По окончању беседе бројна публика је чекала благослов, а беседник је био задивљен пажњом слушалаца и посебним духом ком је допринела изложба живописа Анастасија Радовића и Вука Дабетића, у Галерији Културног центра.