Велика је част учињена првенцу у издавачкој делатности Културног центра тиме што је Филолошки факултет Универзитета у Београду организовао представљање стихова Бориса Тановића. У чувеној једанаестици окупили су се бројни професори факултета, студенти и љубитељи књижевности.
Оно што је било од пресудног значаја у препознавању ове збирке као доброг полазишта јесте изузетна искреност и емотивност младог лирског субјекта изазвана свакодневицом која га окружује. У поетици се истиче однос према граду, који варира од Киклопа до Мефистофелеса, изазива на борбу или вреба из заседе. Смог и магла га гуше и доводе до нихилизма. У тим тренуцима, у несаници, у магновењу, рађа се сновиђење које га узноси ка пантеизму. Он вапи за животом номада, дахом ветра, Венером над Чиготом, истакла је, између осталог, Ксенија Ковач, главни уредник књиге.
О књизи су говорили: Андреа Гојковић, рецезент, Александра Козић, лектор и коуредник, Вук Жикић и аутор, док је стихове читала и млада глумица Теодора.
