Ветар и заставе

Како је то кад ветар умине и заставе се умире, а ти останеш сам да чуваш бојиште имала је прилику да чује публика Културног центра на Златибору из угла Атанасија, Танаска, Рајића, јунака Првог и Другог српског устанка, у монодрами Ветар и заставе. Лик Карађорђевог барјактара, устаника и четовође Танаска тумачи Никола Шурбановић, који је публику, кроз текст Дејана Стоиљковића, подсетио на друштвене прилике у Србији са почеткa XIX века, личну судбину јунака из Страгара, али и на ондашњи говор. Радња монодраме симболично је смештена је на брдо Љубић, где је јунак страдао, а сада и васкрсао, те добио прилику да исприча своју причу о славним војевањима: јер кад човек умре, врати се у најбоље године свог живота, то место се зове рај.